U atmosferi najavljenog bojkota izbora i kampanje koja je na skoro dva meseca morala biti prekinuta zbog epidemije koronavirusa (koja i dalje nije odjavljena!), u nedelju, 21. juna 1.696.279 građana AP Vojvodine s pravom glasa imaće priliku da izabere 120 poslanika novog saziva Skupštine AP Vojvodine – devetog od prvih višestranačkih izbora, održanih 31. maja 1992.
Bojkot dela opozicionih sranaka, pre svega članica Saveza za Srbiju, mogao bi da bude, upozoravaju analitičari, jedan od razloga za nižu izlaznost, ali i da, kako predviđaju, sniženi izborni prag za osvajanje mandata (3%) i povoljnost za ulazak u skupštinu za liste nacionalnih manjina – svakako neće doprineti (priželjkivanoj) stranačkoj šarolikosti novog saziva pokrajinske skupštine.
Za mandate u Skupštini Vojvodine takmiči se 9 lista, od kojih je za tri utvrđeno da imaju položaj stranke nacionalne manjine (ovde, ovde i ovde). Prvi put od decembra 1992. među kandidatima za poslanike nema onih koji, pojedinačno ili u okviru koalicije, predstavljaju Demokratsku stranku.Na listama je ukupno 875 kandidata, od kojih više od polovine dolazi iz šest najvećih gradova u Vojvodini, a samo iz Novog Sada više je od četvrtine kandidata.
Više od polovine kandidata iz šest najvećih gradova
Za mesta u Skupštini Vojvodine nadmeće se ukupno 875 kandidata. Iz šest najvećih gradova u AP Vojvodini dolazi više od polovine kandidata (489): najviše iz Novog Sada – 225, Subotice – 76, Zrenjanina – 66, Pančeva – 48, Sremske Mitrovice – 46, i iz Sombora – 28. Drugim rečima, iz preostalih 39 lokalnih samouprava dolazi 386 kandidata.
Lista koju predvodi POKS gotovo polovina svojih kandidata „vuče“ iz Novog Sada (58), više od četvrtine kandidata iz Novog Sada (35) ima Vojvođanski front, lista SNS ima 33, SPS i SRS po 31, a najmanje kandidata iz najvećeg grada u Vojvodini ima SVM – 6. Bački Petrovac i Kovin su najmanje zastupljeni na izbornim listama. Iz Bačkog Petrovca kandidate (njih troje) imaju samo liste SNS i SPS, dok su kandidate na svoje liste iz Kovina (četiri) uvrstili samo SPS i SVM. Lista SNS nije uspela da kandidatima pokrije samo tri lokalne samouprave u Vojvodini (od ukupno 45). Lista SPS nema kandidate iz njih 10, dok radikalima manjka kandidata iz 12 lokalnih samouprava. Uprkos nazivu – Vojvođanski front – ova lista nema kandidate iz čak 24 vojvođanske lokalne samouprave, u čemu su i iza liste koju predvodi POKS (bez kandidata iz 19 lokalnih samouprava). Koalicija Metla 2020, za razliku od ostalih nemanjinskih lista, ima samo 50 kandidata, ali čak 20 je iz Novog Sada. Preostali kandidati dolaze iz svega još sedam lokalnih samouprava.
Manjinske liste birale su kandidate mahom iz sredina u kojima mogu da računaju na glasove svoje sunarodnjačke izborne baze. Otuda, SVM ima kandidate samo iz 28 lokalnih samouprava (ali i listu sa svih 120 kandidata). „Koalicija za mir“ prijavila je listu sa 65 kandidata i oni dolaze iz svega 12 lokalnih samouprava (od toga, njih čak 17 je iz Sremske Mitrovice). Lista koju predvodi akademik Zukorlić ima najmanje kandidata za poslanike – 40, i oni dolaze iz pet lokalnih samouprava (od toga, iz Pančeva 19 i Novog Sada 11).
Ovakav „bekgraund“ poslaničkih kandidata, Dejan Bursać naziva „metropolizacijom parlamenta“ i, prema njegovim rečima, to je postalo izraženi trend u Vojvodini od ukidanja mešovitog izbornog sistema, pred izbore 2016. „Po ranijem sistemu, 60 poslanika se biralo proporcionalno, glasanjem za stranačke liste, dok se preostalih 60 biralo imenom i prezimenom iz jednomandatnih izbornih jedinica, što je osiguravalo da svaka opština u pokrajini ima svog predstavnika u parlamentu“, podseća sagovornik VOICE-a. I napominje: „To, kao što znamo, više nije slučaj, svih 120 poslanika se bira proporcionalno sa stranačkih listi – i već na prvim izborima nakon promene, 2016. godine, negativni efekti su postali jasni. Neke opštine su ostale bez predstavnika, a broj poslanika iz Novog Sada je drastično porastao. Mislim da možemo očekivati dalje ’pogoršanje’ ovog trenda, ako uzmemo u obzir veliku koncentraciju političke i ekonomske moću u Novom Sadu, u odnosu na ostatak Vojvodine“.
Statistika na sajtu Skupštine Vojvodine podupire Bursaćeve reči: u odlazećem sazivu svoje predstavnike nije imalo osam lokalnih samouprava (Bač, Beočin, Žabalj, Kovačica, Mali Iđoš, Novi Kneževac, Pećinci i Plandište).
Predstojeći izbori za Skupštinu AP Vojvodine prvobitno je trebalo da budu održani 26. aprila, za kad su bili raspisani i lokalni i parlamentarni izbori, ali je taj datum zbog vanrednog stanja i epidemije koronavirusa naknadno pomeren za 21. jun. Zbog uvođenja vanrednog stanja bile su obustavljene sve izborne radnje, a do tada je Pokrajinskoj izbornoj komisiji predato šest izbornih listi. Nakon ukidanja vanrednog stanja 6. maja, određen je novi datum izbora. Preostale tri izborne liste predate su poslednjeg dana roka za predaju lista, 5. juna, od kojih je poslednja predata u 23.55, odnosno pet minuta pred istek roka.
Za finansiranje kampanje iz javnih izvora u budžetu APV je izdvojeno blizu 10 miliona dinara, od čega će 20% (oko 2 miliona dinara) biti raspoređeno u jednakim iznosima podnosiocima sedam lista (za ovakvo finansiranje nisu se prijavile samo liste Koalicija za mir i Savez vojvođanskih Mađara), dok će preostalih 80%, shodno Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, biti dodeljeno podnosiocima izbornih lista koje su osvojile mandate, srazmerno broju osvojenih mandata.
Koliko će SNS imati mandata?
Predstojeći izbori biće drugi po redu na kojima se poslanici biraju po „čistom“ proporcionalnom izbornom sistem. Između 2004. i 2016. primenjivan je kombinovani izborni sistem pri čemu je polovina poslanika birana po većinskom, a druga polovina po proporcionalnom sistemu. Pre 2004. poslanici su birani po raznim varijantama većinskog izbornog sistema.
Najviše izbornih lista bilo je prijavljeno za prethodne izbore (15) od čega je čak 9 dobilo poslanike u vojvođanskoj skupštini. Na izborima 2012. bilo je 14, (sedam ušlo) a 2004. godine 10 lista (takođe sedam dobilo mandate). Devet lista bilo je prijavljeno još samo 2008. kada je u Skupštinu ušlo i najmanje lista – šest.
Naučni saradnik na Institutu za političke studije Dejan Bursać kaže za VOICE da se u novom sazivu Skupštine Vojvodine može očekivati manji broj lista nego u odlazećem.
„Mislim da su za ulazak sigurni SNS, SPS, SVM i koalicija Vojvođanski front“, procenjuje Bursać. „Svakako možemo očekivati manju izlaznost – zbog bojkota, ali i generalno zbog slabe kompetitivnosti izbora koja pasivizuje glasače – pa će strankama sa manjim, ali čvrstim biračkim telom prelazak cenzusa biti olakšan. Tu pre svega mislim na SVM i LSV. SRS mi je misterija, jer nisam siguran kakva struktura im je preostala u Vojvodini, a kako vidim ni kampanja im nije na nivou nekih prethodnih. Za ostale liste mislim da nemaju šanse“, procenjuje on.
Sagovornik VOICE-a smatra da neće biti iznenađenje ukoliko na kraju SNS „u ovakvoj situaciji smanjene ponude, nešto niže izlaznosti i malog broja partija koje će preći cenzus“, obezbedi čak i dvotrećinsku većinu (80 poslanika) u pokrajinskom parlamentu.
Bojkot utiče na izlaznost
Već je postalo tradicijom da se pokrajinski izbori održavaju u paketu sa drugim izborima (predsedničkim, parlamentarnim, lokalnim, a svojevremeno i sa saveznim). Izuzetak su bili izbori održani 19. septembra 2004. kada su uz pokrajinske održani još „samo“ lokalni izbori. Skromna ponuda glasačkih listića odrazila se i na motivaciju birača, pa je na tim pokrajinskim izborima izlaznost (u prvom krugu glasanja) bila svega 38%, što je najniža izlaznost od 1992.
Izbore održane 24. aprila 2016. obeležila je ubedljiva pobeda Srpske napredne stranke (gotovo 45 posto glasova) i izbor Igora Mirovića za prvog predsednika Pokrajinske vlade koji ne dolazi iz redova SPS ili DS, ali posle 2004. druga najmanja izlaznost – 55,7%. Najviše građana Vojvodine pohrlilo je u prvi krug izbore 20. decembra 1992. (79,3%!!) i 24. septembra 2000. (75%).
Prema saznanima VOICE-a, opozicione stranke koje inače odbacuju ideju bojkota iz raznih razloga ne učestvuju na ovogodišnjim pokrajinskim izborima: Pokretu slobodnih građana (PSG) je, recimo, nedostajalo nekih 2000 (od 6000 potrebnih) potpisa da bi mogli da predaju listu. Ta stranka učestvuje na parlamentarnim izborima i svakako bi bilo zanimljivo saznati koga će pristalice PSG zaokružti na listiću za pokrajinske izbore.
Dejan Bursać smatra da će izlaznost 21. juna biti niska, a na to će uticati više faktora, od kojih je, veli, najvažniji svakako bojkot.
„Na to treba dodati i pasivizaciju biračkog tela koja se nužno dešava kada imate nekompetitivnu izbornu trku u kojoj se uglavnom sve unapred zna, a tu je delimično i demografski odliv“, navodi Bursać.
Pojedine opozicione stranke bojkotovale su, inače, i prve višestranačke izbore za Skupštinu AP Vojvodine, održane 31. maja 1992 (prvi krug), ali je uprkos tome izlaznost bila prilično visoka – 64%. Bojkot možda povezuje te i predstojeće izbore, ali, napominje naš sagovornik, valja imati u vidu da se 1992. radilo o značajno drugačijem političkom i uopšte društvenom kontekstu. On, međutim, sličnost sa tim izborima nalazi u nečemu drugom – što je i sada, kao i tada, opozicija u Pokrajini na vrlo niskom organizacionim granama te je njena mogućnost da ugrozi vladajuću koaliciji gotovo nepostojeća.
Ciljano omekšavanje izbornih uslova
Dva puta su ove godine pokrajinski poslanici menjali Pokrajinsku izbornu odluku o izboru poslanika u Skupštinu AP Vojvodine. Sledeći identično raspoloženje kolega na republičkom i lokalnom nivou, najpre su 21. februara u izbornu odluku uneli odredbu da „na izbornoj listi mora biti 40% manje zastupljenog pola“. Na istoj sednici odlučeno je i da političke stranke i koalicije stranaka nacionalnih manjina učestvuju u raspodeli mandata i kad su dobile manje od 3% glasova, „pri čemu se prilikom raspodele mandata primenom najvećeg količnika, količnici svih izbornih lista nacionalnih manjina uvećavaju za 35%“.
Nakon samo 10 dana, bukvalno pred prvobitno raspisivanje izbora, pokrajinski poslanici morali su ponovo da se okupe kako bi izglasali autentično tumačenje odredbe o „+35%“. Po tom tumačenju, uvećavanje količnika izbornih lista nacionalnih manjina za 35% „odnosi se samo na liste onih političkih stranaka i koalicija nacionalnih manjina koje su dobile manje od 3% glasova“.
Ovakvo tumačenje odredbe, inače identične onima unetim u februaru ove godine u Zakon o lokalnim izborima i Zakon o izboru narodnih poslanika, bilo je izgleda neophodno samo za računanje mandata pokrajinskih poslanika.
Odlazeći sastav vojvođanske skupštine sastao se još jednom, 7. maja, da bi u izbornu odluku uneo izmenu – još jednu koja je trebalo da odobrovolji stranke da se odluče na izlazak na izbore – a koja dozvoljava da se potpisi birača koji podražavaju izbornu listu ne moraju overavati samo kod javnog beležnika.
Rasprostranjene su bile spekulacije o tome da se vladajuća stranka na omekšavanje izbornih uslova, pa i onih za osvajanje mandata listama nacionalnih manjina, odlučila kako bi predupredila potencijalne posledice bojkota, te kako bi bio pojačan diverzitet budućih saziva predstavničkih tela u Srbiji „po vertikali“.
„Jovanović izvrdao pravila kako bi politički preživeo“
Od svih prijavljenih lista, Dejan Bursaću je u oko najviše pala lista „Čedomir Jovanović – Koalicija za mir“ (koalicija Bošnjačke građanske stranke i Stranke Crnogoraca). To je, kaže on, odličan primer kako neki politički subjekti pokušavaju na svaki način da izvrdaju formalna pravila i obmanu glasače u borbi za političke poene – u slučaju LDP-a, u borbi za političko preživljavanje.
„Samim pogledom na listu jasno je da među navedenim članovima Bošnjačke građanske stranke (ima ih 39 od 65 kandidata na listi) nema Bošnjaka. Naravno, nije na meni da sudim kako se ti ljudi privatno osećaju, ali izvesno je da se radi o pokušaju LDP da koristi ime jedne manjine i odredbe pozitivne diskriminacije za manjinske predstavnike, kako bi osvojili mandat ili dva u pokrajini“, navodi sagovornik VOICE-a.
„Tragikomično je što za ove izbore imamo čak dve manjinske liste bošnjačke manjine, iako po poslednjem popisu Bošnjaka i Muslimana po nacionalnosti zajedno ima oko 4 hiljade u pokrajini – dok neke druge višestruko brojnije manjine nemaju listu za vojvođanski parlament. To dovoljno govori o šansama i nadanjima ove dve liste na dolazećim izborima“, zaključuje naučni saradnik na Institutu za političke studije.
Dejan Bursać podržava tu „školu mišljenja“. On, naime, u usvajanju „matematičke odredbe“ – koja dozvoljava da se rezultati manjinskih stranaka množe sa koeficijentom 1.35 – vidi način da se „namame“ još neke stranke i grupe građana da prijave listu te da se na taj način ublaže efekti bojkota.
„Izvesno je da takvo rešenje dodatno olakšava prelazak manjinskog cenzusa nekim partijama i samim tim obezbeđuje veći pluralizam u parlamentu, tj. bolje rečeno daje predstavu pluralizma, bez stvarnog ugrožavanja moći vladajuće koalicije“, navodi naučni saradnik s Instituta za političke studije.
Konačni rezultati „matematičke operacije“, uveren je, neće uticati na broj mandata SVM-a, jer se samo na pokrajinskim izborima, rekosmo, množenje koeficijenta primenjuje na manjinske liste koje osvoje manje od 3% glasova, a SVM će sasvim sigurno osvojiti veći procenat od toga. Tim pre, dodaje, jer na ovim izborima, za razliku od prethodnih, nemaju drugog takmaca za glasove unutar mađarske zajednice.
„Nisam siguran da bi preostale dve manjinske – bolje reći, ‘manjinske’ liste – mogle preći cenzus, čak i sa ovim ekstremno olakšanim uslovima. Bilo bi zaista veliko iznenađenje kada bi Zukorlićeva koalicija ili Koalicija za mir, u suštini LDP-ov pokušaj da politički makar nekako preživi u Vojvodini, uspeli da iskamče tih okvirno 5 hiljada glasova koliko će manjinskim listama biti potrebno za cenzus“, navodi Bursać.
O listama: Koga ima, a koga nema
Aktuelni predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović prvi je na listi, za njim sledi još uvek potpredsednik u odlazećem sazivu Damir Zobenica. Osim Mirovića, na listi više nema nikog od članova poslaničke grupe u Skupštini Vojvodine „Napred Srbijo“ (preteče „naprednjaka“) koja se 2008. otcepila od SRS. Na listi za predstojeće izbore nema ni Milenka Jovanova, dosadašnjeg šefa poslaničke grupe SNS u Skupštini Vojvodine (kandidat je za Skupštinu Srbije; predviđaju mu, navodno, šefovanje poslaničkim klubom SNS), ali ni njegovo prethodnika Predraga Matejina, koji nije kandidat čak ni na lokalnoj listi SNS u Zrenjaninu. Koalicioni partneri dobili su na listi 16 mesta.
Lista koalicije SPS-JS (120 kandidata)
Listu, po tradiciji, predvodi Dušan Bajatović, potpredsednik SPS i čelnik pokrajinske organizacije te stranke, te direktor „Srbijagasa“. Drugi na listi je Miroslav Bošković iz koalicione Jedinstvene Srbije (dobili četvrtinu mesta na listi), aktuelni zamenik pokrajinskog sekretara za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj. Od poslanika iz odlazećeg saziva među prvih desetoro kandidata su samo potpredsednica Skupštine Aleksandra Đanković (3. na listi) i Sreten Jovanović (9.). Od ostalih poslanika koji su na listi bolje se kotira čak i Smiljana Glamočanin Varga (10.), koja je u odlazeći saziv ušla kao poslanica SRS, ali je tu stranku ove godine napustila, navodno, zbog učlanjenja u SRS Milutina Jeličića Jutke, bivšeg predsednika Opštine Brus optuženog za seksualno uznemiravanje. Ono što upada u oči jeste da na listi nema šefa poslanike grupe u odlazećem sazivu prof. dr Pavla Budakova. Izvori VOICE-a odbacuju mogućnost da je izostanak Budakova kao i lošije kotiranje na listi dosadašnjih poslanika svojevrsna „kazna“ za poslanički klub koji je svoje nezadovoljstvo prema većem partneru u vlasti iskazivao kroz tihi bojkot pojedinih tačaka dnevnog reda na sednicama skupštine – pre će, naime, biti da je u pitanju potreba za podmlađivanjem poslaničkog kadra, gde se Budakov (1945.) baš i ne uklapa.
Lista Srpske radikalne stranke (120 kandidata)
Listu predvodi dosadašnji šef poslaničke grupe Đurađ Jakšić, ali od osmoro poslanika iz dosadašnjeg saziva status kandidata za novi saziv imaju još samo Vojislav Kulačin (drugi na listi) i Ivana Zečević (13. na listi). Osim nekadašnjeg potpredsednika Skupštine i zamenika šefa poslaničke grupe u sazivu od 2016, Milana Ćuka, sa liste je izostao i Danijel Radić, novinar zrenjaninskog KTV, koji je u međuvremenu napustio SRS. I ovaj put je na listi Srđo Komazec (17.), jedan od retkih poslanika koji može da posvedoči o konstituisanju prve višestranačke Skupštine Vojvodine, pre 28 godina.
Lista Saveza vojvođanskih Mađara (120 kandidata)
Sa dva uzastopna mandata na čelu Skupštine Vojvodine (od 2012.) lideru SVM Ištvanu Pastoru u tom pogledu nema ravnog. Ukoliko SNS ponovo toj stranci, s kojom neguje tešnju saradnju, ponudi mesto predsednika skupštine, a Pastor ne želi da mu prigovaraju za broj mandata na tom mestu, biće zanimljivo videti kome bi je eventualno prepustio. Na listi SVM, koju, dakako, predvodi lider te stranke, nema dosadašnje šefice poslaničkog kluba Lenke Erdelj, a ni njene zamenice Ilone Pelt. Od stare garde SVM tu su bivši predsednik Skupštine Šandor Egereši (trenutno vd. pomoćnik u Sekretarijtu za regionalni razvoj, međuregionalni razvoj i lokalnu samoupravu) i još uvek pokrajinski sekretar za obrazovanje, upravu, propise i odnose s verskim zajednicama Mihalj Njilaš: prvi je na 18, a potonji na 39. poziciji na izbornoj listi.
Druga po broju članova izborne koalicije (6), ali prema manjim partnerima darežljivija od SNS – dobili su četvrtinu mesta na listi. Uz poznata imena stranaka, na listi je i stara-stranka-novo-ime Demokratski blok, čiji je zastupnik Miljana Jovanović, kandidatkinja na listi Ujedinjene demokratske Srbije na parlamentarnim izborima. Na toj (republičkoj) listi su i partneri DB na pokrajinskim izborima – LSV, Zajedno za Vojvodinu, Vojvođanska partija, DSHV i Crnogorska partija, ali i koalicija koji objedinjuje sve ove stranke u bici za Skupštinu Vojvodinu – Vojvođanski front. Jovanović , nekadašnja aktivistkinja Otpora, potvrdila je u martu da je Demokratski blok (DB) nastao preuzimanjem stranke romske nacionalne manjine „Jekhutno ćidimos čaćimasko“ (Jedinstvena stranka pravde) čiji je zastupnik bio Dejan Matić. Sedište DB je na adresi Terazije 1, gde je registrovano i udruženje Srbija 21, čija je Jovanović članica, kao i nekoliko sada već bivših članova LDP, DS i SDS. Listu predvodi predsednik LSV Nenad Čanak a među prvih 20 kandidata je skoro čitavo Predsedništvo te stranke, kao i predsednik Vojvođanske partije Aleksandar Odžić. Olena Papuga, poslanica u odlazećem sazivu Skupštine Srbije, je na visokom petom mestu. Papuga je inače zastupnica stranke rusinske nacionalne manjine Zajedno za Vojvodinu, ali je na listi predstavljena kao članica LSV, što i jeste. Zato je njen stranački kolega i poslanik u odlazećem sazivu Skupštine Vojvodine, Aleksandar Jovanović nekim čudom potpisan na listi kao kandidat stranke Zajedno za Vojvodinu. Na listi nema Maje Sedlarević, nekadašnje potpredsednice Skupštine Vojvodine (2008-2012.) i poslanice u sazivima od 2004. do 2020. godine.
Lista Koalicije Za kraljevinu Srbiju – Za srpskog vojvodstvo (Pokret obnove kraljevine Srbije i Monarhistički front) – 120 kandidata
POKS je nastao 2017. kada je grupa funkcionera i članova SPO, predvođeni potpredsednikom Žikom Gojkovićem, napustila stranku Vuka Draškovića. Otuda nije čudno što su u vrhu liste, čiji je nosilac upravo Gojković, predsednik POKS, troje bivših espeovaca – Goran Ivančević, zamenik pokrajinskog sekretar za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, Vladimir Živanović i Dejan Vuković. Četvrta na listi je Bojana Jelić, supruga Vladimira Jelića, takođe bivšeg člana SPO, a trenutno člana novosadskog Gradskog veća zaduženog za obrazovanje. Na pokrajinskoj listi je na poslednjem, 120. mestu. Od troje pokrajinski poslanika POKS-a u odlazećem sazivu – Nenad Trbović, Željko Vidović i Dejan Mihaljica – samo je Mihaljica ponovo poslanički kandidat (na 11. mestu).
Lista Koalicije Metla 2020 (Demokratska stranka Srbije i Narodna jaka Srbija) – 50 kandidata
Listu predvodi prof. dr Branislav Ristivojević, dekan pravnog fakuteta u Novom Sadu i nekadašnji pokrajinski poslanik. Četvrti na listi je Ladislav Tomić, bivši poslanik SRS i SNS, i jedan iz grupe poslanika koji su sa Igorom Mirovićem 2008. izdvojili iz SRS u poslaničku grupu „Napred, Srbijo“. Deveti na listi, kao kandidat NJS, je Mihajlo Ulemek. VOICU -u su u Koaliciji Metla 2020 potvrdili da je u pitanju nekadašnji pukovnik Arkanove Srpske dobrovoljačke garde i stric Milorada Ulemeka Legije. „Mihajlo Ulemek sem srodstva (sa prezimenjakom Miloradom), a to nije krivično delo ni po jednom zakonu, nije odgovoran za bilo čije činjenje“, naveli su u Koaliciji Metla 2020 u odgovoru na pitanje VOICE-a
Lista Koalicije za mir (Bošnjačko građanska stranka i Stranka Crnogoraca) – 65 kandidata
Deluje zbunjuće to što je nosilac ove liste predsednik LDP Čedomir Jovanović, a da su na listi isključivo kandidati samo dve stranke: Bošnjačka građanska stranke (osnovana 2009.) i Stranka Cnogoraca (osnovana 2016.). To, međutim, ne znači da na listi nema članova, čak funkcionera Jovanovićevog LDP. Prvi na listi, Dragan Civrić, tako, predsednik je Pokrajinskog odbora LDP, ali se na listi vodi kao pripadnik Stranke Crnogoraca. Lazar Čolić (8. na listi) je član Predsedništva PO LDP, ali je za ove potrebe kandidat BGS kao i Mario Milković (17. na listi) koji je u paralelnoj stvarnosti predsednik nedavno formiranog Opštinskog odbora LDP u Inđiji. VOICE je nezvanično saznao da na listi ima još članova LDP, naročito među kandidatima iz Sremske Mitrovice, ali za to nismo uspeli da dobijemo i zvaničnu potvrdu. Kad već pominjemo Sremsku Mitrovicu, zanimljivo je da su osmoro kandidata sa ove pokrajinske liste, na čelu sa Draganom Civrićem, istovremeno i odbornički kandidati na listi „Vojvođanski front – Evropska zelena partija“ na lokalnim izborima u Sremskoj Mitrovici. Evropska zelena partija je inače politička stranka ruske nacionalne manjine, osnovana je krajem prošle godine i ima sedište u Šapcu.
Lista Koalicija Akademik Muamer Zukorlić – Samo pravo – Stranka pravde i pomirenja (SPP) – Demokratska partija Makedonaca (DPM) – 40 kandidata
Čak 31 od 40 kandidata na ovoj listi dolaze iz Demokratske partije Makedonaca, a čak njih 19 iz Pančeva i okolnih mesta. Na predaji liste u Pokrajinskoj izbornoj komisiji, kako saznaje VOICE, bio je prisutan i Dimče Gulevski, vlasnik Salaša 84, kojeg na društvenim mrežema predstavljaju kao čelnika ove izborne koalicije za Novi Sad.
Denis Kolundžija (VOICE, Naslovna fotografija: Beta)
